ludi

mi smo malo ludi. zaljubljeni.
spavamo, budimo se, jemo za doručak kinesku čorbu i kad već smo spremni za izlazak gledamo sebe i vraćamo se u krevet...
to je nešto izvanredno. ovaj spoj i želje i ljubavi. On je u pravu - ponekad se oseća ljubav, ponekad to je želja, al retko je da ide zajedno. teško je meni opisati šta se tačno dešava sa mnom. Al sad znam ili čini mi se da znam šta znači voleti nekoga. Sasvim drugačije gledam svet oko mene. Sasvim drugačije gledam filmove, gde zaljubljeni gledaju u sebe. Nekad nisam razumela ovog pogleda, nisam znala, nisam ga osećala. bilo je dosta gledanja sebi u oči u mojem životu, al to je bilo samo gledanje. sad kad pomislim da bi se to sve završilo... mogla bih reći da sam doživela ljubav, da sam doživela prelepe trenutke. doživljam ono što je najlepše u životu.

i koliko smo ludi kad pevamo na ulici i kad hodamo u gaćama po hodniku studentskog doma i kad plešemo na redu za popcorn u bioskopu i kad ljubimo se uz svako crveno svetlo na putu i kad krivimo časo-prostor (nadam se da postoji takva reč) i kad biramo istu salatu i kad se razumemo samo gledajući i kad se ne razumemo pa posle se smejemo.